Primetila sam da je jako puno ljudi u denial-u, u odbijanju sebe i stvarnosti oko sebe.
To se dešava mnogima, čak i onima koji sebe smatraju jako duhovnima.
Živi Roboti: Diskonekcija Ljudi u Modernom Društvu
Na kasi u butiku predajem robu i "vidim" da kasirka uopšte nije prisutna. Ja spontano nešto izgovaram ona uopšte nije registrovala.
Ne odgovara, ne učestvuje.
Nije čak ni ljubazna.
Ona ne priča, ne gleda u oči preuzima robu, kuca, izgovara kao robot cifru.
Kraj.
Gotovo.
Next.
A vi se plašite AI, veštačke inteligencije?!
Pa evo vam - živi roboti.
Ona nije jedina.
Ljudi diskonektovani od sebe, od svoje božanske suštine, od svega dobrog.
Šta mislite šta mogu da kreiraju takvi ljudi?
Kada su ljudi odvojeni od svoje prave prirode, gube dodir sa svojim emocijama, vrednostima i potrebama, što može dovesti do osećaja praznine i besmisla. U tom stanju, teško im je da prepoznaju ili izgrade pozitivne odnose sa drugima, kao i da doprinesu zajednici na konstruktivan način.
U takvom stanju disocijacije, njihova kreativnost može biti ozbiljno ograničena. Umesto da stvaraju umetnost, inovacije ili rešenja koja bi mogla unaprediti svet, oni često proizvode sadržaje i ideje koje su odraz njihove unutrašnje borbe i nesigurnosti. Osim toga, njihova sposobnost da prepoznaju lepotu i dobro u svetu oko sebe može biti umanjena, što dodatno otežava proces stvaranja nečega vrednog i trajnog. Na kraju, takvi ljudi mogu doprineti stvaranju okruženja koje je ispunjeno negativnošću, apatijom ili destruktivnim ponašanjem, jer im nedostaje sposobnost da prepoznaju i neguju ono što je pozitivno i uzvišeno u životu.
I neki će sad reći: pa da, to je njen način da se odbrani od hiljade ljudi koji tu prođu itd.
Ali da li ste znali da što ste VIŠE ISKLJUČENI - to ste VIŠE PODLOŽNI SUGESTIJI?
Autopilot
Sugestija je prisutna svuda oko vas, u svakoj reklami na bilbordima, na Instagramu, TikToku, serijama, u svemu što vas okružuje; dok stojite u redovima u banci, informacije vas zasipaju sa svih strana!
Vaš mozak upija 24/7 i ako ste na autopilotu - on samo upija! Bez filtera!
Možda se pitate zašto baš to želite da jedete ili zašto baš tu odeću želite da nosite, a možda se i ne pitate - samo kupujete i postajete žrtva konzumerizma! Uvek vam treba još, za vas i vašu decu, za sve!
Ljudi koji su isključeni - najlakši su za manipulaciju.
A znate zašto ste u odbijanju sveta oko sebe?
Zato što se bojite svojih emocija i to je u redu; zato što vam niko nije dao alate kako da postupate kada se emocije pojave, vi ste razvili svoje mehanizme za suočavanje s njima i ti mehanizmi su toksični kao na primer:
odbijanje emocija
odbijanje da postoji problem
potiskivanje emocija
izbegavanje bilo čega negativnog (ne želim da čujem da postoji išta loše na ovom svetu, sve je pozitivno)
društvena izolacija (pod maskom svi me nerviraju, nisu zanimljivi i slično)
uzimanje alkohola
uzimanje slatkiša i druge hrane; prejedanje ili gladovanje
rad, rad, rad
uvek samo pozitivno ( sve je super , ja sam super, lažni osmeh)
uzimanje raznih psihoaktivnih supstanci
pušenje
kockanje bilo koje vrste
i razne druge stvari još mnogo toksičnije
Otkrijte Svoje Emocije: Povežite se sa Sobom i Svojim Telom
Često tokom tretmana radimo na tome da u određenom stanju svesti (nije hipnoza) sa klijentom prođem kroz dan unazad, da zajedno prođemo poslednjih 24 sata i da mi kažu kako su se osećali.
Bili biste iznenađeni koliko ljudi odgovori: NE ZNAM, OK SAM. Dobro, a kako ste se još osećali? PA ne znam, valjda dobro.
????
Mnogi se čak ni NE SEĆAJU TAČNO ŠTA SE DOGODILO?!
DA LI SHVATATE KOLIKO SU TI LJUDI ODVOJENI OD SEBE, OD SVOG TELA, A KAMOLI OD SVOJE BOŽANSKE PRIRODE????
Pokušajte sada sami: zatvorite oči, opustite se i prođite kroz svoj prethodni dan, poslednjih 24 sata. Vraćajte se polako po 2-3 sata unazad i prepoznajte emocije. Ne zanima nas ko je šta rekao, samo emocije. Generalno, šta se dešavalo, bez analiziranja u smislu ko je dobar ili loš. Pokušajte.
Kako ste se osećali?
I taj osećaj, na primer ljutnja, gde je u telu? U kom delu tela osećate ljutnju?
Da li se svega sećate ili vam je teško da se tačno setite?
Sada pređite unazad nedelju dana.
Kaže jedan klijent: ko se seća toga svega?
Pa mozak se seća!
Naš mozak je savršen kompjuter koji sve pamti, kao i sve naše ćelije u telu, naše čakre i energetsko polje! Bukvalno sve što se tiče nas!
Možete svom telu i mozgu zadati zadatak kao na Google pretrazi, i on će izvući sve do najsitnijih detalja, čak i ono što ste mislili da niste primetili u realnom vremenu, sve!
Ako se ne sećate - to je znak da imate traume i mozak je to bukvalno zaključao.
Domaći zadatak
Sedite sami sa sobom, u tišini. Priznajte sebi, bez prisustva drugih - koje od navedenih stvari radite (odbijanje, potiskivanje, pušenje itd.)?
Ako, na primer, konzumirate alkohol, kako ste se osećali neposredno pre nego što ste ga uzeli? A kako posle?
Da li shvatate da vam alkohol služi za potiskivanje sopstvenih emocija koje su vam u tom trenutku neugodne?
Da li ste svesni da postoje drugi, mnogo zdraviji mehanizmi za suočavanje sa svojim emocijama, njihovu transformaciju, isceljenje i poboljšanje osećaja?
Postoje, samo vam to niko nije rekao.
Za početak, pokušajte da tokom jednog dana budete što svesniji svojih emocija i osećanja.
Kada se neka emocija pojavi, prvo je prepoznajte, prihvatite i dozvolite joj da postoji.
Tu je s razlogom. Možda ne znate koji je razlog, ali nešto postoji i to ne mora biti istina (možda je samo vaše uverenje ili neka trauma).
Ali svaka emocija nosi neku lekciju za vas. Probajte da vidite koju. To je Lekcija, ne Istina o vama ili drugim ljudima.
Dok to radite otpustite svako zameranje i osuđivanje i dopustite sebi da osetite do kraja tu neku emociju.
U redu je. Imajte poverenje u proces.
A onda je pustite da ode.
Prihvatite tu sada promenu emocija sa osećajem zahvalnosti, mira i zadovoljstva.
Znači, ne zatvarajte oči pred tom emocijom, ne palite cigaretu zbog nje, niti se upuštajte u besomučno analiziranje. Sve to je nepotrebno.
Samo joj dopustite da prođe kroz vas.
I kažite sebi, ako treba i naglas:
To su samo moje emocije.
To nisam ja.
Ja sam puno više od toga.
To su moje emocije.
Dozvoljeno mi je da se tako osećam
Šta treba da naučim iz ove emocije?
prihvatam svoje lekcije.
Emocije ne moraju biti stvarna slika stvarnosti, ili Najviša Istina o nekom ili nečemu.
Sada kada sam sve to prepoznao i primetio, dozvoljam da sve to ode iz mene.
U redu je da to sada pustim.
Možda zvuči paradoksalno, ali tek kada pustite neku emociju, možete u potpunosti razumeti o čemu se radi. Sve dok je emocija prisutna, ne vidite jasno ili imate iskrivljenu percepciju. Pročitajte moj blog serijal o emocijama koji je još uvek u izradi.
Postoje i dalji koraci rada na emocijama, to radimo dosta na tretmanima.
Za sada krenite sa vežbanjem da detektujete svoje emocije kao što je opisano gore u tekstu. Postanite svesni sebe u svom danu, svojih osećaja, i pokušajte da ih identifikujete u različitim situacijama koje prolazite. Ovo može uključivati vođenje dnevnika osećanja, gde ćete svakodnevno beležiti trenutke kada ste se osećali srećno, tužno, ljuto ili uzbuđeno.
Pored toga, obratite pažnju na fizičke senzacije koje prate vaše emocije. Na primer, kada se osećate uzbuđeno, možda ćete primetiti ubrzan rad srca ili osećaj leptirića u stomaku. Kada ste tužni, možda ćete osetiti težinu u grudima ili umor. Razumevanje ovih telesnih signala može vam pomoći da bolje prepoznate svoja emocionalna stanja.
Zaključak
Važno je prepoznati i suočiti se sa sopstvenim emocijama kako bismo izbegli stanje "autopilota" u kojem postajemo podložni manipulaciji i konzumerizmu. Mnogi ljudi danas žive diskonektovani od svojih unutrašnjih osećanja, što ih čini ranjivijima na spoljašnje sugestije. Ključ je u razumevanju i prihvatanju emocija, bez potiskivanja ili bega u toksične navike. Kroz svesnost i priznavanje svojih osećanja, možemo se osloboditi njihovog tereta i razviti zdravije mehanizme za suočavanje sa izazovima. Ovaj proces zahteva trud i introspekciju, ali je neophodan za dublje povezivanje sa sobom i stvarnošću oko nas.
Comments