Trenutno stanje globalnog haosa
Ljudsko ponašanje je izazvalo šesti događaj masovnog izumiranja na planeti, a civilizacija kakvu poznajemo suočava se sa nepovratnim kolapsom u narednim decenijama.
Ova alarmantna situacija je u oštrom kontrastu sa prethodnih pet masovnih izumiranja, koja su bila uzrokovana prirodnim događajima poput udara kometa u planetu ili pomeranja tektonskih ploča.
Za razliku od tih prošlih događaja, trenutna kriza je uglavnom pokrenuta ljudskim delovanjem, uključujući uništavanje okoline i prirode, zagađenje i klimatske promene. Ovi faktori ne samo da prete bezbrojnim vrstama, već takođe ugrožavaju same temelje ljudskog društva.
Uticaj ljudskog ponašanja na životnu sredinu
Više od 63% životinja koje su postojale na planeti 1970. godine je nestalo, što ukazuje na brzi gubitak biodiverziteta.
Zapanjujuće smanjenje od 75% insekata primećeno je u nacionalnim parkovima Nemačke tokom poslednjih 17 godina, što izaziva zabrinutost za zdravlje ekosistema koji se oslanjaju na ove vitalne organizme.
Stručnjaci predviđaju da do 2048. godine neće ostati nijedna riba u okeanu ako se nastave trenutne prakse ribolova i nivoi zagađenja. Klimatske promene ugrožavaju snabdevanje hranom na planeti, pri čemu porast temperature i ekstremni vremenski događaji remete poljoprivrednu proizvodnju i sisteme distribucije hrane.
Ove alarmantne statistike ilustruju dubok uticaj koji ljudsko ponašanje ima na životnu sredinu.
Posledice naših postupaka nisu samo lokalne; one su globalne, utičući na ekosisteme i zajednice širom sveta. Dok nastavljamo da eksploatišemo prirodne resurse bez obzira na održivost, rizikujemo da gurnemo planetu izvan njenih granica.
Četiri MITA 🤔
Četiri pretpostavke, ili mita, su napravljene o univerzumu na osnovu Njutnove fizike. Sećate se, pisali smo o tome u prethodnom postu.
Ove mitpercepcije su oblikovale naš svet, ali se ispostavilo da su netačne ili lažne. One su uticale ne samo na naučnu misao, već i na kulturna verovanja i društvene norme.
Koje su to dakle, te netačne percepcije koje oblikuju našu stvarnost?
Zasnivanje biologije na Njutnovoj fizici -MIT br 1
Prva mitpercepcija je verovanje da se biologija zasniva na Njutnovoj fizici. Značaj ove pretpostavke je u tome što verujemo da naša biologija, naša fizička i hemijska tela, podležu zakonima hemije. Ovo nas navodi da mislimo da ako možemo razumeti hemiju, razumećemo sam život. Međutim, ovaj redukcionistički pogled previđa složenost i međusobnu povezanost živih sistema.
Definicija: Mitpercepcija: Pogrešna ili netačna pretpostavka o univerzumu koja je prihvaćena kao naučna istina.
Ograničenja NJutnovske fizike
Dok se suočavamo sa gorućim pitanjima našeg vremena, neophodno je prepoznati ograničenja njutnovske fizike. Iako je pružila vredne uvide u fizički svet, ona ne uspeva da objasni složenosti života i međusobnu povezanost svih živih bića. Potrebno je novo razumevanje - ono koje obuhvata i materijalnu i duhovnu dimenziju postojanja, omogućavajući nam da se suočimo sa izazovima koji su pred nama sa mudrošću i saosećanjem.
Njutnova fizika, poznata i kao klasična mehanika, je grana fizike koja opisuje prirodni svet koristeći zakone kretanja i univerzalne gravitacije. Iako je ovaj okvir bio ključan u unapređenju našeg razumevanja fizičkog univerzuma, on ima primetna ograničenja. Jedna značajna mana je ta što teži da ignoriše duh i nevidljive pokretačke sile koje su suštinske za dublje razumevanje života i postojanja. Ovaj uski fokus na materijalne aspekte može dovesti do fragmentiranog pogleda na stvarnost, gde se emocionalne, duhovne i energetske dimenzije života previđaju.
Nastanak kvantne fizike
Godine 1925. kvantna fizika se pojavila kao revolucionarno polje koje je fundamentalno promenilo naše razumevanje univerzuma. Otkrila je da univerzum nije samo dualnost materije i energije; zapravo, ceo univerzum je sastavljen od jednog fundamentalnog elementa: energije.
Ovaj revolucionarni uvid znači da ljudi, iako izgledaju fizički i opipljivo, zapravo su energetska bića.
Ova perspektiva se proteže na sve druge oblike energije prisutne u domenu, sugerišući da je sve međusobno povezano na fundamentalnom nivou. Implikacije ovog razumevanja izazivaju tradicionalne poglede koje zastupa Njutnova fizika i otvaraju vrata holistiĉnijem pristupu nauci i životu.
Mit o Genetskoj kontroli - Mit br.2
Ideja da geni kontrolišu biologiju je česta zabluda koja je prožela popularno mišljenje. Ovo uverenje sugeriše da geni funkcionišu nezavisno, uključujući se i isključujući sami od sebe, što dovodi do pojma da smo mi puke žrtve našeg nasleđa. Međutim, to nije slučaj.
"Geni nisu sposobni da se uključuju i isključuju, i mi nismo žrtve naše genetike. Mi smo gospodari naše genetike."Dr. Bruce Lipton
Ova izjava naglašava važnost prepoznavanja naše sposobnosti da oblikujemo našu biološku sudbinu.
Mi imamo moć da utičemo na našu genetsku ekspresiju kroz naše izbore, okruženje i način života. Razumevanje ovoga može osnažiti pojedince da preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem i dobrobiti.
Epigenetika
Epigenetika je novo i uzbudljivo polje nauke koje proučava kako okolina i naša percepcija te okoline kontrolišu gene.
Prefiks "epi" znači iznad, što ukazuje na to da epigenetika predstavlja sloj kontrole koji postoji iznad samih gena.
To znači da naša iskustva, misli i okruženje mogu značajno uticati na to kako naši geni funkcionišu.
Ovo razumevanje menja narativ od determinističkog pogleda na genetiku ka onom koji priznaje dinamičnu interakciju između naše biologije i sveta oko nas.
Darvinova teorija - Mit br 3
Darvinova teorija evolucije sugeriše da je život borba za opstanak, gde najjače jedinke preživljavaju, dok najslabije propadaju. Međutim, ova perspektiva nije u potpunosti tačna.
"Saradnja pokreće evoluciju, ne konkurencija. Naša evolucija se zasniva na zajedničkom radu u harmoniji i stvaranju budućnosti kao kolektivna priroda celokupne civilizacije." Dr. Bruce Lipton
Ova izjava ističe važnost saradnje i međusobne podrške u evolucijskom procesu. Umesto da posmatramo život kao takmičenje, trebalo bi da prepoznamo da su saradnja i zajedništvo ključni za opstanak i napredak svih vrsta, uključujući i ljude.
Mit o slučajnim/nasumičnim mutacijama - Mit br 4
Ideja da su slučajne mutacije jedini izvor evolucije je netačna. Organizmi prilagođavaju svoju genetiku kako bi se uskladili sa svojim okruženjem, i ovo prilagođavanje nije nasumično.
"Životinje i organizmi na ovoj planeti su dobro prilagođeni svakom okruženju. Nije slučajnost da nema orhideja na Antarktiku, i da nema polarnih medveda u Južnoj Americi."
Ovo zapažanje naglašava inteligenciju koja je svojstvena prirodi, gde se vrste razvijaju kao odgovor na svoje okruženje, osiguravajući svoj opstanak i uspeh.
Naša civilizacija je izgrađena na ideji da smo odvojeni od prirode, ali ovo je pogrešno shvatanje. Mi smo sastavni deo prirodnog sveta, i naše akcije imaju duboke posledice.
Moć ljudskog potencijala
Prepoznavanje našeg potencijala kao energetskih bića i naše sposobnosti da utičemo na našu biologiju i okruženje je ključno.
Prihvatanjem holističkog razumevanja života, možemo otključati nove puteve za isceljenje, rast i održivost.
Putovanje ka uravnoteženijem i međusobno povezanijem postojanju počinje priznavanjem naše uloge u široj mreži života i preuzimanjem odgovornosti za naše postupke.
Dok se krećemo kroz složenosti modernog života, neophodno je prevazići ograničenja njutnovske fizike i prihvatiti integrisaniju perspektivu koja poštuje i materijalne i duhovne dimenzije postojanja. Ova promena u razumevanju može nas osnažiti da stvorimo održiviju i harmoničniju budućnost za sebe i planetu.
Možda vam sve trenutno deuje kao HAOS, ali ispod toga je neki red i plan koji je određen i Božanski.
Drugim rečima, haos nije jednostavno odsustvo reda; umesto toga, on predstavlja dinamično stanje transformacije iz jednog strukturiranog sistema u drugi. Ova transformacija često može izgledati haotično, ali je zapravo kontrolisani proces koji vodi ka novim oblicima organizacije i razumevanja.
Rešenje
preuzimanje odgovornosti u kreiranju trenutnog haosa, mogućeg 6tog masovnog istrebljenja
napuštanje starih mitova
prelazak sa starih modela na nove
prihvatanje pravog i stvarnog ljudskog potencijala
Ovaj tekst inspirsan je naučnim radovima Dr. Bruca Liptona
Comments