Da li idete kroz život tako što:
sve preterano analizirate (preterano znači da većinu svog vremena provodite u svojoj glavi - možda toga niste ni svesni)
premotavate filmove unapred/unazad,
pričate sa tim nekim u mislima, odgovarate umesto te osobe, zamišljajući šta bi ta osoba mogla da kaže i kako da reaguje
zamišljate sve moguće scenarije da biste izabrali najbolji mogući ishod;
prećutkujete stvari za koje znate da neće "dobro proći" ? Da vas obavestim: to ne znači da ste prepametni, lukavi i jako sposobni. Već naprotiv znači da:
nemate poverenje u sebe,
smatrate podsvesno da ste nesposobni,
nesigurni ste i imate strah od donošenja odluke/strah od greške.
Sve je ok. I dalje ste super osoba jer to niste vi, to je vaše naučeno ponašanje.
PONAŠANJE koje je posledica TRAUMA koje su se desile u detinjstvu. Izlečivo je u potpunosti ali samo ako se osvesti. Kada budete iscelili traumu koja je uzrok ovakvog sada ponašanja, shvatićete koliko je lakše živeti bez toga i koliko je život lepši ukoliko ga jednostavno živite bez da da 90% svoga vremena provodite - samo u svojoj glavi . I dok ste vi tako u svojoj glavi - propuštate život, uskraćujete sebi čudesa i mogućnosti koje su izvan racionalnog analiziranja. Propuštate prava i realna iskustva, prave konekcije koje će vas oduševiti ako im se prepustite. Iskustva kroz koje ćete da rastete i postanete nešto više, veće. Znači, uzrok svega je/su traume koje su nastale u detinjstvu kada ste iz bilo kog razloga:
strog roditelj
besan roditelj
agresivan roditelj
ljubomoran roditelj
konflikti između roditelja
kada ste shvatili da morate dobro da izaberete svoje reakcije, reči i ponašanje kako bi bio mir u kući.
Jer je svaka "neprimerena" akcija bila praćena kritikom, vikom, kažnjavanjem ili bilo kakvom burnom reakcijom roditelja, pa dete da bi to izbeglo pribegava razmatranju svih scenarija i bira onaj koji je najbolji da bude mir.
Iako je to možda pilo vodu kad smo bili deca, kao odrasle ljude nas to jako sprečava i blokira naš razvoj u zdrava nezavisna bića.
Zašto?
Zato što je važno REĆI ono što misliš.
Zato što je važno imati i iskazati SVOJE OSEĆAJE.
Zato što je važno zauzeti se za sebe.
Zato što je važno izboriti se za sebe. Za sve u životu.
Bez obzira kakva će biti reakcija. I samo nošenje sa tuđim reakcijama je isto deo sazrevanja.
To nije nužno najmirnija opcija ili najlepša ali je neophodna.
Zbog svega toga osoba postaje sigurna u sebe, veruje u sebe u svoje odluke. Ide dalje kroz život nezavisno, autentično.
Podsvesni strah od tuđih reakcija i svih mogućih ishoda je iscrpljujući i oduzima jako puno vremena . Osobu čini zablokiranom i sputanom.
Comments