top of page

Optimalna Težina kao Ključ Zdravlja i Samopouzdanja

Ovo je jedna tako osetljiva tema ali zaista ne bi trebalo da bude.

Trebalo bi da svi, kao pojedinci imamo to više razumevanje da naša tela imaju svoj optimum kada su najefikasnija i daju svoj maksimum, samim tim ispunjavaju svrhu zašto ih imamo. Kada su naša tela u ravnoteži - možemo da ostvarimo sve što na nivou duše zapravo i želimo i čemu težimo.

Tako da naša tela JESU NAŠA VOZILA ovde u ovom materijalnom svetu.

I potrebna su nam, baš.


Kako da zaista zavolimo sebe

Često na televiziji možete čuti poruke poput: voli sebe kakav jesi, pa čak i ako imaš ogroman višak kilograma. Postoje čak i serije koje prate ljude sa ekstremnom gojaznošću, prikazujući kako su i oni srećni i slično.

Ovo je pogrešan pristup problemu gojaznosti. Kada postoji gojaznost, to znači da osoba na neki način, možda i podsvesno, ne voli sebe ili ne voli sebe na zdrav način. Umesto da se osoba zaista suoči sa sobom i izleči svoje rane, televizija sugeriše da se to sve preskoči i da jednostavno zavoliš sebe sa prekomernom težinom, pa šta?!

Međutim, to nije najbolji pristup i evo zašto: U redu je voleti sebe, ali pravi vi niste toliko gojazni sa tim viškom kilograma.


"Pravi vi" ste izbalansirano biće s uravnoteženim telom i optimalnom težinom. I preterana gojaznost - to nije prava ljubav prema sebi.

Ne biste li želeli da budete najbolja verzija sebe u svakom pogledu: mentalnom, emocionalnom, fizičkom, duhovnom?

To ne znači da treba da budete premršavi i neuhranjeni ili da sledite neki nametnuti standard izgleda, već da imate telo u ravnoteži i na optimalnom nivou.


Poricanje toga je bežanje od istine i skrivanje pravih uzroka gojaznosti.

S druge strane, to razumevanje ne bi trebalo da vas obeshrabri; jednostavno postanite svesni gde se nalazite sa svojim telom: neuhranjenost / optimum / prekomerna težina.

Poenta je težiti ravnoteži, a u ovom slučaju to je OPTIMALNA TEŽINA.

Ne budite u zabludi: ravnoteža uma i emocija ne može postojati bez RAVNOTEŽE TELA. Sve je međusobno povezano. Jedna neravnoteža izaziva i sve ostale.

Mnogi, na primer, jako gojazni ljudi dođu na tretmane i ne žele da promene svoju kilažu. I to je u redu. Ali onda kažu: želim ovo da ostvarim ,želim ono, hoću da živim svoje snove itd. E pa, to je povezano sa težinom, jer u tom um/telo/emocije/duša paketu najslabija karika određuje maksimalnu brzinu i rast sveukupnog vas, a to je u ovom slučaju - prekomerna težina.


Primećujem i da vlasnici kućnih ljubimaca veoma paze na ishranu svojih ljubimaca i prate sve savete veterinara kako bi ljubimci održavali optimalnu težinu. To im je jasno, ali kada se isti principi primene na ljude, situacija se menja. Kako zanimljivo!


Ovo nije medicinski tekst, i nećemo ulaziti u sve dubine kako gojaznost utiče na nas zdravstveno. Ali svakako da je uticaj neosporan.

Kada govorimo o uverenjima koja dovode do viška kilograma, često otkrivamo da su razlozi mnogo dublji nego što se čini na prvi pogled. Ljudi mogu imati različite, svesne ili podsvesne motive zbog kojih zadržavaju težinu. Ipak, postoje tri grupe uverenja koja se najčešće ističu. Da li prepoznajete neka od njih kod sebe?

Porodična težina kao nasleđe

Najčešći razlog zbog kojeg ljudi veruju da treba da budu gojazni jeste to što su svi u njihovoj porodici takođe gojazni ili imaju višak kilograma.

Ovo uverenje počiva na osećaju pripadnosti i lojalnosti, kao i ideji da je takav izgled „normalan“ ili „neizbežan“.

Kada ceo porodični sistem funkcioniše na osnovu određenih obrazaca, može delovati zastrašujuće ili čak pogrešno pokušati da se iz njih izađe. To su sve podsvesni strahovi i uverenja zbog kojih osoba ne može da otpusti višak kilograma.

Međutim, važno je razumeti da mi nismo prokleti svojom genetikom ili porodičnim očekivanjima—imamo pravo da pišemo sopstvenu priču o zdravlju i blagostanju.


Da li ste se ikada zapitali kako porodični obrasci i očekivanja utiču na vaše uverenje o telesnoj težini i zdravlju?


Razmislite o sledećim pitanjima:

  • Da li su vaši roditelji ili stariji članovi porodice imali specifične stavove o telesnoj težini?

  • Kako su se njihovi komentari ili ponašanja vezana za težinu, odrazila na vaše samopouzdanje i percepciju zdravlja?

  • Da li ste primetili obrasce u ishrani ili fizičkoj aktivnosti koji su se prenosili kroz generacije u vašoj porodici? To su one navike koje svi praktikujete.

  • Kako se osećate kada razmišljate o zdravlju i telesnoj težini u kontekstu vaših porodičnih vrednosti?


Težina kao zaštita i sigurnost

Drugi uobičajeni razlog jeste podsvesno verovanje da težina pruža sigurnost i zaštitu, bilo koje vrste.

Ovo uverenje često proizlazi iz iskustava koja su uključivala povrede, odbacivanje ili osećaj ranjivosti.

Višak kilograma može delovati kao nevidljivi štit, sprečavajući ljude da budu emocionalno ili fizički povređeni. Međutim, takva zaštita dolazi uz cenu—izolaciju, smanjeno samopouzdanje i ograničenje lične slobode.

Jedan od ključnih koraka u oslobađanju od ovog uverenja je rad na oslobađanju od programa „ja sam žrtva“. Kada oslobodimo sebe ove uloge, otvaramo prostor za moć, sigurnost i ljubav koje dolaze iznutra, a ne iz fizičkog oklopa.


Pitanja za razmišljanje

  • Možete li se setiti trenutaka kada ste se osećali ranjivo ili povređeno? Kako je to uticalo na vašu percepciju težine?

  • Da li verujete da vam višak kilograma pruža osećaj sigurnosti u određenim situacijama? U kojim to situacijama?

  • Kako biste opisali svoj odnos prema težini? Da li ga smatrate zaštitom ili teretom?

  • Da li ste ikada razmišljali o tome kako bi se vaš život promenio kada biste se oslobodili uverenja da vam težina pruža sigurnost?

  • Šta mislite da bi vam pružilo pravu sigurnost i zaštitu, osim fizičkog oklopa?

  • Kako biste mogli da razvijate unutrašnju snagu i sigurnost bez oslanjanja na težinu?


Mit o ‘genima za gojaznost’

Treći razlog često se vezuje za takozvani ‘gen za gojaznost.’ Ovo je zanimljiv skup verovanja koji ima korene u kolektivnoj prošlosti čovečanstva.

U nekim kulturama i periodima istorije, višak kilograma bio je simbol bogatstva, moći i prosperiteta. Nositi „težinu“ značilo je da neko pripada privilegovanima—ljudima koji su imali dovoljno hrane i resursa.

Iako ovo uverenje možda više nije relevantno u savremenom društvu, ono može opstati u podsvesti. Oslobađanje od ovog programa uključuje razumevanje da prava moć, sigurnost i obilje ne dolaze iz fizičkog oblika, već iz unutrašnje snage, mentalne jasnoće i emocionalne stabilnosti.


Pitanja za razmišljanje

  • Da li mislite da težina osobe može uticati na to kako se percipira njeno bogatstvo ili privilegovanost u društvu? Da li bogatstvo i gojaznost idu zajedno?

  • Da li je biti gojazan isto što i biti moćan ili bar malo doprinosi tome?

  • Kako biste mogli da se osećate moćno i bogato van prekomerne težine?



Ako pronađete potvrdu u ovim uverenjima, to je prilika za rad na transformaciji. Probajte da prihvatite ideju da imate pravo na zdrav, uravnotežen život koji sami birate.

Na svemu ovome može da se radi kroz tretmane i apsolutno su ovo najčešći uzroci zašto se neko bori sa viškom kilograma.


gojaznost: uzroci i predlozi rešenja
gojaznost: uzroci i predlozi rešenja

Kako ljubavni odnosi utiču na izazove sa viškom kilograma

Za mnoge, višak kilograma predstavlja štit koji ih čuva od ranjivosti u odnosima.

Može da odražava strah od intimnosti ili odbijanja, kao i verovanje da višak kilograma pomaže da se izbegne neželjena pažnja ili emotivni bol.

Dosta ljudi u brakovima (ili bilo kojim dugotrajnim odnosima) se jako ugoje kako bi izbegli neželjenu intimnost sa partnerom, ili kao štit od generalno emocionalne povrede od partnera.

Neki veruju da njihov partner želi da ostanu takvi kakvi jesu ili da je težina način da izbegnu takmičenje u društvenim krugovima.

Neki čak i podržavaju gojaznost svojih partnera/ki iz straha da će ih ti isti partneri ostaviti ili prevariti ukoliko budu bili zdravog fizičkog izgleda ( biće privlačniji drugima).

Ovaj emotivni oklop (preterana težina) može biti i utešan i izolacioni, sprečavajući ljude da se potpuno povežu sa životom i ljubavlju.

Strah od povređivanja ili osude često nadvlada želju za promenom.

Prepoznavanje ove povezanosti prvi je korak ka isceljenju—ne samo tela, već i srca. Razumevanjem da ljubav i sopstvena vrednost nisu vezani za telesnu težinu, ljudi mogu početi da se oslobađaju emotivnih slojeva zajedno sa fizičkim.


Pitanja za osvešćivanje:

  • Kako višak kilograma može delovati kao štit od ranjivosti u odnosima? u vašem slučaju od čega se štitite?

  • Ako biste imali optimalnu težiu, šta bi se desilo sa vašom partnerskom vezom?

  • Kako je to što ste vi gojazni (ili vaš partenr), kako je dobro za vaš ljubavni odnos? Na koji način vam to poboljšava odnos?


Hrana: Prijatelj ili neprijatelj?

Hrana često igra dvostruku ulogu u našim životima: kao izvor hranljivih sastojaka, ali i kao uteha. Mnogi se bore sa idejom da uživanje u hrani nije u redu ili da su određene vrste hrane „loše“. Takva uverenja mogu stvoriti ciklus krivice i prejedanja, što otežava uspostavljanje zdravog odnosa prema ishrani.

Tu je i socijalni aspekt—prilagođavanje porodičnim tradicijama, okupljanjima ili kulturnim očekivanjima. Neki se boje da će ih oslobađanje od viška kilograma i promena navika u ishrani udaljiti od voljenih osoba.

Na primer ja sam već godinama u Fastingu (18:6), iako je to savršeni oblik ishrane sada za mene, i jako zdrav itd , društvena izolacija zbog toga je neminovna. Ljudi se oduševe na prvi mah što sam u tom režimu ishrane, a odmah nakon toga ih "smara" i nije im zanimljivo i ne razumeju kako ne mogu samo malo - pa slava je, pa rođendan je, pa izlazak je, pa nismo se dugo videli, pa šta god...?! "Uzmi - uvrediću se". Zanimljivo.

Ipak, promena priče o hrani otvara vrata ka osnaživanju.

Mnogi ljudi pobrkaju hranu sa utehom, sa ljubavlju, sa pažnjom, sa brigom o sebi, sa nežnošću prema sebi, sa ZABAVOM i zato im je tako teško da smanje unos hrane.

Ali HRANA JE SAMO HRANA.

Hrana nije ni prijatelj ni neprijatelj; ona je izvor energije, kada joj pristupamo sa pažnjom i ravnotežom.

Možda ni nemate višak kilograma ali vam je jako teško da se pridržavate nekih režima u ishrani? - to je samo pokazatelj da je za vas hrana nešto drugo, nešto više od samo hrane. Osvestite to.

Ne postojji univerzalni plan ishrane koji radi za sve. Pronađite svoj.


Pitanja za osvešćivanje tema iz teksta

  • Kako hrana igra dvostruku ulogu u vašem životu?

  • Da li imate osećaj krivice kada uživate u određenim vrstama hrane?

  • Kako socijalni aspekt ishrane utiče na vaše navike u ishrani?

  • Da li se bojite da će promene u ishrani uticati na vaše odnose sa voljenim osobama?

  • Da li povezujete hranu sa emocijama kao što su uteha, ljubav ili pažnja prema sebi?

  • Da li prepoznajete da hrana može biti samo izvor energije, a ne nešto više od toga?

  • Kako biste opisali svoj odnos prema hrani? Da li je to zdrav odnos?


Vežbanje: Od obaveze do radosti

Vežbanje je često pogrešno shvaćeno. Za mnoge ono nosi konotacije bola, prevelike vremenske posvećenosti ili čak uzaludnosti—posebno kada rezultati ne dolaze brzo. Ove negativne asocijacije mogu postati prepreke, čineći da kretanje deluje kao obaveza, a ne kao radost.

Šta ako bismo vežbanje doživeli kao čin brige o sebi?

Ne znam da li vam je neko rekao, ali kroz vežbanje, kroz pokret, dolazi do solobađanja ogromnih količina TOKSINA IZ TELA, bilo da su to fizički toksini ali i emocionalni i mentalni.

Da, da.

I zato vam je tako teško da vežbate zato što sa otpuštanjem masti, vode, toksina iz tela otpuštate i sva toksična uverenja, emocije i traume koje su povezane sa tim.

Zato vam je muka da vežbate!

Otprilke oko 3ćeg meseca kreće kriza, tj dolazi do oslobađanja sve veće količine toksina iz tela koja sada pravi pekretnicu i bitno je da razumete to.

I DA SVESNO PROĐETE KROZ TO.

Potrebno da je ti toksini svi izađu kako ne bi formirali trajnija oštećenja, disbalanse i bolesti.

Volite svoje vežbanje jer vam čini dobro, ČISTI VAS!

Pokret tela može biti radostan, bilo da je to ples, šetnja ili joga. Izaberite vrstu vežbanja koja je u skladu sa vama.

Vežbanje nije kazna; to je način da se povežemo sa sopstvenim telom i da ga počnemo doživljavati kao saveznika.

Prihvatanje malih, ali stalnih koraka može stvoriti pozitivan ciklus, podstičući samopouzdanje i osećaj postignuća.


Pitanja

  • Kako doživljavate vežbanje? Da li ga smatrate obavezom ili užitkom? Koje su vaše glavne asocijacije na vežbanje?

  • Da li ste ikada razmišljali o vežbanju kao o brizi o sebi? Kako bi takav pristup promenio vaše iskustvo?

  • Da li ste svesni emocionalnih ili mentalnih toksina koje vežbanje može osloboditi?

    Kako se osećate kada pomislite na oslobađanje ovih toksina?

  • Da li ste ikada doživeli krizu ili izazov tokom vežbanja?

  • Da li se slažete sa idejom da je vežbanje način povezivanja sa sopstvenim telom?


Lepota i snaga: Strah od promene

Koliko god paradoksalno zvučalo, podsvesni strah od postajanja privlačnijim ili fizički snažnijim može nas zadržati u mestu. U najgeneralnijem smislu, ne samo našim partnerima nego generalno svetu.

Podsvest može nositi brige o tome kako će nas drugi doživljavati—kao plitke, sujetne ili kao pretnju.

Tu je i strah da će ulazak u novu verziju sebe možda udaljiti od prijatelja ili porodice, koji su navikli na našu dosadašnju pojavu.

Ali promena ne mora značiti gubitak povezanosti sa drugima.

Postajanje zdravijim i jačim čin je ljubavi prema sebi, a ne sebičnosti.

Omogućava nam da budemo prisutniji za sebe i ljude oko nas. Lepota i snaga nisu samo fizičke osobine; one odražavaju samopouzdanje, vitalnost i spremnost da prigrlimo život.


Pitanja za samorefleksiju:

  • Da li se bojite da postanete privlačniji ili fizički snažniji?

  • Da li se plašite da bi nova verzija vas mogla udaljiti od prijatelja ili porodice?

  • Šta za vas znači lepota i snaga?

  • Kako možete prigrliti život i razviti svoje samopouzdanje?



Zaključak

Naša tela su naša vozila u ovom materijalnom svetu, i važno je da budu u ravnoteži kako bismo ostvarili sve što želimo.

Iako često čujemo poruke da treba voleti sebe kakvi jesmo, čak i sa viškom kilograma, istina je da je balans ključan.

Optimalna težina omogućava balans uma i emocija.

Umesto zavaravanja sebe ili drugog ekstrema - očajavanja, sagledajte situaciju svoga tela realno. Samo procenite da li imate optimalnu težinu, da ili ne?I šta god da zaključite je u redu. Za sve postoji rešenje i dovoljno je da to shvatite i sa puno ljubavi i nežnosti prema sebi pristupite transformacjii svoga tela kako bi bilo u balansu i pružilo vam maksimum u ovom životu.

Stavljanje svoga tela u balans je istinska ljubav prema sebi. Telo koje je u balansu, sa optimalnom težinom nam je svima potrebno, bez izuzetka.



Comments


bottom of page