Traume: sve što ste mislili da znate 1/2 deo
- Jasmina Arsic
- Feb 20
- 5 min read
Razumevanje Traume
U energetskim tretmanima kada se radi isceljivanje često me čujete da kažem "otpuštamo ili razrešavamo traume". Stalno nešto spominjem traume a često klijenti budu u fazonu "ali ja nisam traumatizovan i to i nije bilo tako strašno".
Dakle potrebno je da razumemo šta je trauma.
Trauma nije sam događaj koji nam se desi, već kako smo mi to doživeli, kako je to uticalo na nas - jer dolazi do kreiranja unutrašnje rane koja ostavlja trajan trag na naše telo i um. Ljudi pod traumom najčešće doživljavaju značajne stresne događaje kao što su rat, smrt roditelja, nasilje, zlostavljanje, ozbiljne bolesti ili velike porodične disfunkcije.
Međutim trauma obuhvata i daleko suptilnije, ali dugotrajne povrede, kao što su emocionalna zapostavljenost, nedostatak podrške ili stalno potiskivanje emocija.
Obe vrste traume oblikuju način na koji vidimo sebe i svet oko nas, utičući na naše zdravlje, odnose i opštu dobrobit.
Ne možemo da obrišemo prošlost ali možemo da je iscelimo.
Ako i dalje imate želju da nešto "izbrišete" znači da niste još to iscelili i da niste pokupili sve važne lekcije koje su tu za vas. Jer, trauma je istovremeno i mesto rasta i razvoja.
Uticaj Traume na Psihološko i Emocionalno Funkcionisanje
Trauma ima dubok uticaj na naše biće zato što nas trauma razdvaja od našeg tela. I to je fenomenalni prirodni mehanizam. Jer u samom dešavanju traume bukvalno se svest, duša odvoji od tela kako bi smo preživeli. Nije li to dobra stvar!?
Međutim ako ne adresiramo kasnije te traume sa neke zdrave distance, na sigurnom mestu sa nekim toplim, divnim ljudima ili sa nekim terapeutom poput mene, ostajemo trajno odvojeni što nas jako blokira u našem životu. Stalno osećamo neku prazninu koju ne možemo da popunimo ni ljudima, ni supstancama, ni stvarima.
Ova disocijacija može otežati i prepoznavanje i izražavanje fizičkih senzacija, što dodatno komplikuje naše emocionalno stanje. Kao rezultat toga, trauma nas često odvaja od osnovnih osećanja, ostavljajući nas u stanju emocionalne ukočenosti ili zbunjenosti.
Ili da vam kažem jezikom savremenih reklama: "Zbunjeni ste i neodlučni? To niste vi, to je vaša trauma".
Ograničenja koja trauma postavlja na naše reakcije mogu smanjiti i našu fleksibilnost u suočavanju sa životnim izazovima. Umesto da se prilagodimo situacijama i razvijamo zdrave mehanizme suočavanja, često se povlačimo ili reagujemo na način koji nije u skladu sa stvarnošću. Ova rigidnost može doprineti stvaranju slike o sebi zasnovane na sramu, gde se osećamo nedovoljno dobrima ili nesposobnima da se nosimo sa sopstvenim emocijama i iskustvima. Razumete?
Jer život nije scrno-beli svet i nema pravila pisana za svaku božiju situaciju. Zdravi ljudi su u trenutku, i donose odluke na osnovu tog trenutka gde se osećaju na određeni način i sagledavaju situaciju unikatno. Trauma je ta koja nas "tera" da moramo sve da znamo unapred (što je apsolutno nemoguće i nepotrebno); ili nas pak tera da imamo silna neka pravila za život. Mora ovako, mora onako, u životu treba "tako i tako". A svet se non-stop menja! Pravila od juče danas više ne važe!
Trauma znači izobličava naš pogled na svet. Umesto da ga vidimo kao mesto mogućnosti i rasta, često ga doživljavamo kao pretežno opasno i zastrašujuće. Ovaj negativni okvir može nas otuđiti od sadašnjosti, čineći da se osećamo kao da živimo u prošlosti, zarobljeni u sećanjima koja nas povređuju i sprečavaju da uživamo u trenutnom trenutku.
Trauma Kao Rana Koja Sprečava Rast
Trauma se može posmatrati i kao prava rana koja ostaje otvorena i bolna ili kao ožiljak koji ograničava fleksibilnost i sposobnost rasta.
Jer ako i dan danas imate bilo kakve burne reakcije na bilo šta (pročitaj ponovo), to znači da reagujate iz neke otvorene rane u vama. I to je u redu. Samo osvestite to, dalje ćemo lakše.
Ili ako je rana zacelila, ostao je ožiljak. Svi koji imaju bilo kakav ožiljak na telu znaju da je mesto na koži i tkivu grublje i kruto u odnosu na zdravu kožu. Šta to znači na duhovnom nivou? To znači da su, ako imamo takav ožiljak, i naše reakcije kroz život tako limitirane i ograničene, nefleksibilne kao i taj ožiljak na telu. Ljudi koji su prošli kroz traumu postaju reaktivni i nesvesni načina na koji ih prošla bol i dalje oblikuje.
Neosvešćene traume prave od nas jedno emocionalno neizregulisano biće što nije naša najbolja i najzdravija verzija. To dalje može sprečiti emocionalni razvoj i učiniti osobu nesposobnom da se poveže sa sobom i drugima.Dakle, pre nego što odmah odbacite da uopšte imate neke traume, zapitajte se da li i dalje imate burne emocionalne reakcije u svom životu? Na tragu ste! Tu je rana!
Rast dolazi kroz sposobnost da budemo ranjivi i otvoreni, umesto da se zatvaramo u odbrambene mehanizme.
Kako Trauma Oblikuje Lične i Porodične Odnose
Trauma se prenosi sa generacije na generaciju, o čemu ću pisati u delu 2/2. Ako roditelj nije rešio svoje traume, nesvesno ih prenosi na dete kroz svoje ponašanje.
Deca čiji roditelji nisu emocionalno dostupni mogu razviti osećaj da nisu vredna ljubavi.
Ljudi sa traumama često biraju partnere sa sličnim emocionalnim ranama, što može dovesti do sukoba, ali i prilike za zajednički rast i isceljenje.
Jedan od ključnih izazova je naučiti postavljati granice. Mnogi ljudi teško kažu "ne" jer su kao deca naučeni da budu poslušni kako bi bili prihvaćeni. Međutim, nesposobnost da zaštitimo sopstvene potrebe može dovesti do hroničnog stresa i bolesti.
Kako Društvo Pogoršava Traumatska Iskustva
Naše moderno društvo jako puno doprinosi kolektivnoj traumi kroz mnoge stvari:
Otuđenost i usamljenost, što povećava stres i negativno utiče na zdravlje.
Nerealna očekivanja, posebno kod žena, da moraju balansirati između karijere, porodice i društvenih normi bez prava na izražavanje sopstvenih potreba.
Tehnologiju, koja umesto da nas povezuje, često produbljuje izolaciju i narušava odnose između roditelja i dece.
Zablude o Lečenju Traume: Vreme Ne Leči Sve
Jedan od najčešćih mitova je da vreme leči rane. Vreme može stvoriti prividnu distancu, ali ako se trauma ne obradi, ona ostaje prisutna u telu i umu, često se manifestujući kroz ponavljajuće obrasce ponašanja i bolesti.
Ljudi često bivaju "okidači" jedni drugima u vezama, jer nesvesno ponavljaju stare traume.
Prava transformacija dolazi kroz osvešćivanje i procesuiranje emocija u sadašnjem trenutku, a ne kroz puko prisećanje prošlosti.
Isceljenje znači Povratak Celovitosti
Isceljenje znači ponovno povezivanje sa sobom. Reč "healing" dolazi od staroengleske reči za celovitost. To podrazumeva:
Prihvatanje i izražavanje svih emocija, uključujući tugu, ljutnju i radost.
Vraćanje u sadašnji trenutak i oslobađanje od identifikacije sa prošlim bolom.
Izgradnju autentičnih odnosa u kojima možemo biti viđeni i prihvaćeni.
Ukoliko ne osvestimo sopstvene rane, postoji rizik da se identifikujemo sa žrtvom, što može postati prepreka za dalji razvoj.
Važno je shvatiti da nismo naše traume – one su deo našeg iskustva, ali ne i našeg identiteta.Povezanost i Zajednica Kao Lek
Ljudi su društvena bića i leče se kroz odnose. U zdravim zajednicama trauma se ne prenosi jer postoji podrška i međusobna briga.
U domorodačkim kulturama, postoje rituali isceljenja koji uključuju pesmu, ples i pripadnost grupi.
Savremeno društvo je usmereno na individualizam, što nas često ostavlja izolovanima i ranjivima.
Duhovnost i povezanost sa prirodom mogu igrati ključnu ulogu u isceljenju.
Zaključak: Kako Isceliti Traumu?
Umesto da samo "upravljamo" traumom, potrebno je da je razrešimo kroz:
Samoproučavanje: Prepoznavanje sopstvenih trauma i kako utiču na naše odluke, odnose i zdravlje.
Autentičnost: Naučiti da izražavamo svoje emocije bez straha da ćemo izgubiti ljubav ili prihvatanje.
Izgradnju zajednice: Povezivanje sa ljudima koji nas podržavaju i razumeju.
Promenu društvenih obrazaca: Uvođenje obrazovanja o traumi u medicinu, školstvo i pravni sistem, kako bi se trauma prepoznala i lečila pre nego što izazove ozbiljne posledice. Jednostavno kolektivni porast svesti o traumama, odgovornosti roditeljstva, veza i odnosa.
Zaključak
Trauma je sastavni deo ljudskog iskustva, ali nije sudbina.
Kroz razumevanje njenih uzroka i posledica, razvijanjem emocionalne svesti i negovanjem autentičnih odnosa, možemo stvoriti zdravije pojedince, porodice i društvo.
コメント